Galina

Sigurno svako od nas sedne ponekad i zamisli se nad svojim zivotom da li smo neke odluke doneli pravilo , da li cemo se kajati zbog toga i toga ...nailazimo cesto i na kritiku okoline...tipa jao mlada a vec se udala...a ako ima preko trideset, a nije udata onda joj nesto fali...sto je vrlo cesta pojava na nasem podneblju Sta ce reci komsija-nica.
Mada se zapitam ponekad i kakvo sam detinstvo imala,da li sam bila dovoljno srecna , da li sam se u mladosti dovoljno izludela ...Pa uzmem papir i olovku i uradim Sumare mog zivota do 30-te,mozda bi ovako izgledalo.

Od rodjenja do 5 godine:
Mamina i tatina mezimica, prvo dete u porodici, mama i danas kaze da sam bila najlepsa i najpametnija beba (ko' Elizabet Tejlor), pa sta bi drugo majka rekla. Ne secam se tog perioda da bi potvrdila majcine navode ali da joj verujem na rec.
Od 5 do 10 godine:
Dobili smo jos jednog clana porodice, moju sestu ,po mojoj zelji, da imam cime da se zabavim, mada nije bila preterano zabavna posle godinu dana , ali mi je mama objasnila da ne mozemo da je vratimo u porodiliste...i zavolela sam je .Sada mi je najbitnija osoba u zivotu mada ne pokazujemo to ni ona ni ja.
Od 10 do 15 godine:
Krece ludilo puberteta,izlasci, svadjanje sa roditeljima koji su se u tom periodu jedno tri puta razvodili i mirili. Moja nesretna zaljubljivanja i 101 glupost koja mi je u tom periodu pala na pamet...nije mi bilo lako
Od 15 do 20 godine:
Pocinje raspad Jugoslavije , sranje u zemlji...a ja sam se zaljubila bas i konacno duga duga veza...uvek sam imala duge veza...3 duge veze pre braka..pa dobro ,vreme se vratit ne moze. Upisala Visu skolu i studirala cetiri godine ono sto je tebalo za dve da se zavrsi.
Od 20 do 25 godine:
Sranje u zemlji i dalje, moji se konacno razveli ,ja napokon zavrsi Visu i naravno nadjem posao u butiku...haha kao ekonomista za poreze i carinu.Ali tamo upoznah moju sada najvecu ljubav
Od 25 do 30 godine:
Raskinula dugu , dugu vezi , izasla iz krize "nekih godina" i nasla moju najvecu ljubav , ali pored moje najvece ljubavi dobijem jos dve ljubavi sina i ceru, kojima nisam bioloska mama ali kako moj sin kaze ''ali si prava mama''...ili cera kaze "nisi maceha one su zle" (za sve su krive te proklete bajke)..nasla stalan posao i upisala fakultet (nisam bas pratila neki red) ali ja i nisam "obicna" devojka.

AutoSum = Moj zivot je lep,ispunjen i ja sam sretna zena,volim mog muza najvise na svetu , nekada sam tuzna zbog dece sto njihova mama nije tu sa njima da ih gleda kako rastu, kako su slatki ali nas negde sa andjelima sigurno vidi,posebno se rastuzim kada sam ljuta na njih a zaboravim koju mi radost donose.
Pravimo velike i male planove, i ja se trudim da budem bolja osoba,zbog sebe i zbog njih. I mislim da sam obicna i jednostavna, puna mana ali i kvaliteta.Cesto cujem glupe komentar ali se ne obazirem, ne zanimaju me ...Moja sreca i sreca moje porodice na prvom mestu.

Ehh da sam sada na nekom lepom egzoticnom mestu, sa dragim , da pijemo kokosovo mleko koje je verovatno bljak ali lepo zvuci ...ali ne ja sam u frci , radim , pokusavam da nadjem novi posao,spremem ispit za aprilski rok koji ce mi se poklopiti sa vikendom kada sam planirala da otputujem sa mamom i sestom na Sargansku osmicu, i na sve to kasni mi...da..da.
Da maler bude jos veci gazde mozda najave povecanje kirije stana kada se vrate iz Australije , suprug na sve to daje sulude predloge sto ne bi ziveli sa njegovom mamom par meseci dok ne obezbedimo kredit za stan...Isuse to ne dolazi u Obzir..ni pod tackom razno...i tako ja sedim kao kalimero jadan ja i razmisljam. Boze zasto.
I definitivno dolazim do zakljucka da postoji sudbina i zacrtan put svakom od nas...I pas ima svoju sudbinu...gledam mog kucnog ljubimca i razmisljam sta bi bilo da se rodio kao dzumarica na ulici ,hladnoj, bio bi buvara naj obicnija ,...a ne ovako lepi pas koji izmislaj sta bi da jede .
Ali sam srecna ...sto imam njega i njih , i ziva sam i disem i znam da cu jednog dana imati sve sto pozelim, dobro mozda ne bas sve...ali vecinu stvari koje zelim...+ Manolo cipelice.

Da li ste ikada razmisljali o tome sta bi bilo i kako bi bilo kada bi se nakratko mi ZENE zamenile sa muskarcima...davno sam dobila ovu pricicu....
Muz je bio vec bolestan i umoran od svakodnevnih obaveza na poslu i poceo je zavideti svojoj supruzi na ostanku kod kuce, pozeleo je da on bude malo na njenom mestu , da bi ona uvidela koliko se on trudi i tesko radi 8 sati da bi im obezbedio ugodan zivot...Izgovorio je molitvu "Dragi boze svaki dan odlazim u ured i tesko radim dok moja zena ostaje kod kuce ,Zelim da ona uvidi to i molim te zato da me stavis u njeno telo a nju u moje"..BOG u svojoj neogranicenoj mudrosti ,odluci mu uslisiti molitvu...
I Tako sledeceg jutra Muskarac se probudi u telu svoje zene, Sav sretan spremi svojoj "dragoj" dorucak i isprati je na posao , zatim probudi i decu i njima spremi dorucak i uzinu i odveze i njih u skolu u povratku svrati do hemiskog ciscenja i pokupi stvari , pa do banke po malo gotovine da bi isao u trgovinu po potrebne namirnice, sto je potrajalo...Po povratku kuci nahranio je kucnog ljubimca, pospremio namirnice i odecu i uvideo da je 13 h , na brzinu pospremi kucu, krevete, usisao dnevni boravak kada je to zavrsio, otisao je po decu u skolu,usput sa njima razgovarao o problemima,dao im keks i mleko jer nije stigao nista skuvati, zatim je uzeo ispeglati ves ali vec je bilo 17:30 h , pa je nabrzinu poceo guliti povrce za laganu veceru, posle vecere je pospremio kuhinju i sudove, istusirao decu i spremio ih na spavanje . Vece je bilo 21 h bio je umoran i hteo je leci ali nije znao da njegove obaveze nisu jos gotove za taj dan...Dosavsi u krevet "suprug" je hteo voditi ljubav, sva sreca nije dugo trajalo...Sledece jutro ODMAH je kleknuo kraj kreveta i poceo je moliti "O Boze, ne znam gde mi je bila pamet, tako sam gresio ,misleci da moja zena uziva kod kuce dok ja radim...molim te vrati stvari kakve su bile ranije" ...Bog mu je u svojoj mudrosti odgovorio "Moj sine nadam se da si naucio lekciju, i jako sam srecan zbog toga vraticu stvari kakve su bile ali cim pricekas 9 meseci jer si sinoc ostao Trudan.....

HA , Svaki put se slatko nasmejem i volim da je opet procitam, zamislite muskarca jedan dan u nasoj zenskoj kozi...sa ovim obavezama koje imamo , ovaj put necu pominjati ostale zenske obaveze, depilacija, friziranje i ako moj suprug voli da lepo izgledam kosa mu se na glavi digne kad krenem u shoping ili salon sa recenicom "Opet trosis novac",ee bas bih volela da se zamenimo jedan dan..

Juce sam stavila na blog Himnu Ljubavi , i trebalo bi da je mnogi procitaju.Danim ne mogu da se nacudim, ljuskom licemerju, lazima obmanjivanjem i nasiljem kojima se ljudi sluze. Zar smo smo zaista dotle dosli , zar vise nema pravog prijateljstva, kolegijalnosti , solidarnosti zar smo dosli do tog stadijuma da nam nista vise nije sveto i da moramo da budemo toliko nepoverljivi jedni prema drugima.
Danima se na tv polemise o tome kako treba da se ponasaju mladi, kako porodica i drustvo uticu na razvoj licnosti,koje modele gledaju dok odrastaju ...ali kako ? promeniti rodjenjem stecene karakterne osobine. U Beogradskoj gimnaziji je prosle nedelje ubijen jedan 16-godisnji decak, pre mesec dana je sa Brankovog mosta grupa Roma bacila svog vrsnjaka koji se udavio u reci,na ekskurzi je jedan decak izboden nozem ... u mom svakodnevnom okruzenju gledam licemerje i dokle breee vise.
Kako stati na put svemu tome , kako nasoj deci da obezbedimo zdravije okruzenje i kako da ih zastitimo od postojeceg okruzenja kako da im objasnim da treba da vole svog prijatelja da treba da veruju drugima , a znam da ce se kad malo poraste i pocne da razmislja i samo da donosi zakljucke razocarati ...kako se pomiriti sa tim da zivimo u ludnici...ili pak treba da sedimo skrstenih ruku , i posmatramo Marsh klovnova.

Ako jezike čovečije i andjeoske govorim, a ljubavi nemam,
Onda sam kao zvono koje ječi, ili kimvol koji zveči.
I ako imam dar proroštva i znam sve tajne i sve znanje,
I ako imam svu vjeru da i gore premještam,
A ljubavi nemam, ništa sam.
I ako razdam svo imanje svoje, i ako predam tjelo svoje
Da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne koristi.
Ljubav dugo trpi, blagotvorna je,
Ljubav ne zavidi,
Ljubav se ne gordi, ne nadima se, ne čini što ne pristoji,
Ne traži svoje, ne razdražuje se, ne misli o zlu,
Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini,
Sve nosi, sve vjeruje, svemu se nada, sve trpi...

Prva poslanica svetog apostola Pavla Korinćanima, glava 13

Ponedeljkom obicno razmisljam kada ce sledeci vikend, ili "samo da mi sto pre prodje radni dan", razmisljam o tome kako sam previse sebi obaveza navukla na grbacu, deca, kuca - spremanje , faks (aprilski rok uskoro pocinje a ja knjigu nisam otvorila), sefovi sve vise i vise skacu po zivcima ....i nek budu srecni sto uopste i dodjem na posao , sto sam tu fizicki i jos traze i da se psihicki ukljucim i usresredim na posao ...pa mnogo traze za ove parice...ali na sve to sto me muci i tisti jos nesto..malo pre sa drugaricom odem na pauzu ...pa moram nesto pojesti ...kupim i test za utvrdjivanje trudnoce, ne znam zasto ali ovaj put sam sama sebi nesto cudna, umislila sam da sam trudna pa to ti je.Muz me vec sinoc kritikovao , da ne panicim u napred bez razloga , ali ne ovo je jace od mene. Vec sam mu rekla da cu raditi amniocentezu-uzimanje plodove vode obicno izmedju16-18 nedelje trudnoce u cilju genetskog ispitivanje ploda. Da cu se poroditi na carski rez....cek cek zakoci koji ti je..pa nemozes tako da razmisljas.
Znam da nisam jedina koja bi trebalo da postane majka, i one recenice "sve ove ljude koje srecemo svaki dan ,je neko rodio", ali to je jace od mene, Vec vidim sebe kako u osmom mesecu , setam nocu i razmisljam sta ako nesto ne bude uredu sa bebom...sta ako se desi ovo i ...jebes mi sve ako sam normalna.
Ma cekaj nisam jos ni utvrdila da li sam trudna a vec panicim ...ma bice kako bude ...ko sam ja da o tome odlucujem , ma da ... u poverenju priznajem da bih volela jednu beku,jos kada bi mi je donela rodaaa ...a sada dem da pijem kaficu , pustim muziku iz filma Ocean 's twelve - Piero Umilani "Crepuscolo Sul Mare" i uzivancija.Sutra cu da mislim o ...i da izgovorim molitvu mozda brze prodje radna nedelja.

Budim se jutros uz zvuke pevca koji kukurice sa mobilnog aparat mog dragog(jednom cu ga polomiti ), vreme je za ustajanje.Dragi budi malu za skolu, sin se vec uvukao pod moj pokrivac i ususkao se kraj mene,dragi sprema maloj dorucak ....Dani mrmota...tako je svako jutro.Ustajem ko da me neko celu noc tukao,uzimam kafu i otvaram oci i vidim malu kako se opet vuce po kuci.Ona je neverovatna...svako jutro ista pesma, ajde Maki ,pozuri ,ocesljaj se , sedi da jedes, zvaci hranu, ali ne to nemoze da se objasni recima to treba doziveti i videti. Ubrzali smo proces spremanja tako sto sam je ocesljala , zapretila kaznom , obula je i vezala pertle i ispratila nju i dragog iz kuce....Dva minuta kasnije ,muz zove i kaze ''auto opet nece da upali''...fuck..ok silazim dole i ja je vodim u skolu, autobusom naravno.
Usput joj objasnjavam da mora da se trgne , da ne sme toliko da gnjavi, da pazi sada kad je ostavim i odem na posao kako prelazi ulicu(ima samo jedan pesacki prelaz da predje), poljubim je i ona odlazi , a ja ostajem u prevozu, masem joj i vidim da na tom istom pesackom prelazu koji mora sama da predje neradi semafor,fuck fuck, hvata me panika izlecem na sledecoj stanici kao luda i trcim nazad da je stignem, i uspevam u tome , ali ona nevidi da stojim preko puta i gledam kako kao muva bez glave krece da pretrcava ulicu, kamion nailazi i trubi joj ona prestravljeno se vraca nazad ,....a ja ...20 godina zivota manje cu da zivim. Usrala se od straha kada me je videla, a ja da nismo bili na ulici,istresla bi je iz gaca. Odvedem je u skolu. I u povratku na stanicu razmisljam ..Da u decu netreba imati ni malo poverenje.
Nece mi vise ici sama ni u dvoriste da se igra.
Ta slatka mala cedovista,stalno neke brige oko njih ...kada bi mogli da ostanu onako mali bebci zauvek. Upravu su nasi starci, kada kazu "Malo dete mala briga".

Pokusavam da napisem prvi post ali mi nedozvoljava telefon koji zvoni i zvoni kao lud, evo ga opet , taman smislim i napravim koncepciju u glavi i kad cujem taj zvuk ZVRRR sve se raspsrsti i odleti u param parcad. Opet zvoni jao majko oce li prestati, doduse na poslu sam pa je normalno da zvoni jel...al dobro nemojte reci mojim sefovima koji me slabo placaju . Doduse nadam se da cu uskoro na trudnicko pa cu da se zakucam za racunar kuci i da pisem do mile volje .
ma dosta je za prvi put i onako se prvi macici u vodu bacaju, evo ga opet zvoni aj zdravo idem da radim.